СТАТУТ

УДРУЖЕЊА РАТНИХ И МИРНОДОПСКИХ

ВОЈНИХ ИНВАЛИДА СРБИЈЕ

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

                                  ОБЛАСТ ОСТВАРИВАЊА ЦИЉЕВА УДРУЖЕЊА

Члан 1.

Удружење ратних и мирнодопских војних инвалида Србије (у даљем тексту: Удружење) је хуманитарна, недобитна, нестраначка и јединствена организација свих његових чланова чија је област остваривања циљева очување и унапређивање правне заштите и укупног друштвеног положаја војних инвалида (ратних и мирнодопских) и корисника породичне инвалиднине (по основу погинулог борца и умрлог војног инвалида) у Републици Србији.

Члан 2.

У циљу очувања и унапређивања правне заштите и друштвеног положаја војних инвалида и корисника породичне инвалиднине, Удружење нарочито:

1)прати и залаже се за потпуну реализацију законских и других права војних инвалида и корисника породичне инвалиднине;

2) подстиче надлежне државне органе и институције да ефикасно решавају социјална, економска, здравствена и друга питања војних инвалида и корисника породичне инвалиднине, у оквиру прописа о борачко-инвалидској заштити и других системских прописа којима је регулисано решавање тих питања;

3) предлаже конкретне мере и решења за очување и унапређивање правне заштите и укупног друштвеног положаја војних инвалида и корисника породичне инвалиднине;

4) негује патриотизам, родољубље и традиције ослободилачких ратова Србије, посебно традиције друштвеног организовања војних инвалида у Србији;

5) одржава, чува и унапређује имовину којом располаже и бори се за повраћај националне имовине ратних војних инвалида;

6) организује спортске, рекреативне, забавне и друге активности у циљу психосоцијалне рехабилитације војних инвалида и корисника породичне инвалиднине;

7) сарађује са другим организацијама војних инвалида и корисника породичне инвалиднине, борачким и другим сродним организацијама и удружењима у земљи и иностранству;

8) остварује и друге активности од интереса за Удружење, његове чланове, друге војне инвалиде и кориснике породичне инвалиднине.

II НАЗИВ, СЕДИШТЕ И СИМБОЛИ УДРУЖЕЊА

Члан 3.

Удружење је јединствена организација чланова, њихових удружења и других делова Удружења на подручју Републике Србије.

Удружење делује на територији Републике Србије а седиште му је у Београду.

Члан 4.

Удружење има статус правног лица.

Члан 5.

Удружење је настављач рада и правни следбеник Удружења ратних војних инвалида основаног 28. октобра 1919. године, које је по завршетку Другог светског рата наставило рад 28. октобра 1945. године.

Удружење је 30. марта 1993. године обновило рад под називом: Удружење РВИ Србије - учесника НОР, а 25. априла 1995. године је узело садашњи назив - Удружење ратних и мирнодопских војних инвалида Србије.

Удружење је члан Светске федерације ветерана (World Veterans Federation).

Члан 6.

Назив Удружења је: Удружење ратних и мирнодопских војних инвалида Србије.

Скраћени назив Удружења је: Удружење РМВИ Србије.

Назив Удружења на енглеском језику је Union association of disabled war veterans and peacetime military of Serbia.

Члан 7.

Амблем Удружења је у облику штита, оивиченог линијом боје злата у чијем средишту се налазе укрштени мачеви, а уз леву и десну ивицу штита ловорове гранчице. Између дршки мачева, у доњем делу, исписана су слова РМВИ. Основа штита је беле, а сви наведени елементи су боје злата.

Члан 8.

Застава Удружења је застава Републике Србије у чијем се средишњем делу налази амблем Удружења.

Члан 9.

Удружење има печат, који је округлог облика, пречника 3 цм.

У спољном прстену печата уписан је текст: „Удружење ратних и мирнодопских војних инвалида Србије“, а у унутрашњем прстену: „Републички одбор“. У средишту печата је амблем Удружења.

Члан 10.

Удружење има штамбиљ, који је правоугаоног облика, димензија 6,5 х 4 цм. Поред амблема, штамбиљ садржи назив Удружења, простор за број, датум и адресу Удружења.

Члан 11.

Удружење има чланску карту, чији изглед и садржај утврђује Републички одбор Удружења.

Члан 12.

Празник Удружења је 28. октобар - датум оснивања Удружења ратних инвалида краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Славонском Броду 1919. године и његовог обнављања 1945. године у Београду.

Члан 13.

Ради остваривања и унапређивања законске заштите и укупног друштвеног положаја ратних и мирнодопских војних инвалида и корисника породичне инвалиднине, Удружење се може акционо и организационо повезивати са другим удружењима војних инвалида и корисника породичне инвалиднине.

III ЧЛАНСТВО, ПРАВА И ДУЖНОСТИ ЧЛАНСТВА

Члан 14.

Чланство у Удружењу је добровољно и остварује се учлањењем у општинском удружењу у месту живота и рада или директно у градском, покрајинском и републиком удружењу уколико општинско удружење није формирано, или је из било којих разлога престало са радом.

Члан 15.

Чланови Удружења могу бити:

1)ратни и мирнодопски војни инвалиди и корисници породичне инвалиднине којима је овај статус признат по основу законских прописа;

2) чланови породица ратних и мирнодопских војних инвалида;

3) потомци палих бораца и ратних и мирнодопских војних инвалида;

4) поштоваоци доприноса и традиција ратних и мирнодопских војних инвалида, као и други грађани и правна лица која прихватају циљеве Удружења и његов Статут, а поднесу пријаву за учлањење. Одлуку о пријему доноси Удружења у које се ово лице учлањује.

Појединци који су значајно допринели унапређењу статуса и заштите војних инвалида и корисника породичне инвалиднине, као и раду Удружења, могу бити проглашени за почасне чланове Удружења, о чему одлуку доносе надлежни органи републичког, покрајинског, градског и општинског удружења.

Члан 16.

Пријем у чланство врши се на основу попуњене и потписане приступнице.

Члановима Удружења издаје се чланска карта.

Малолетно лице учлањује се у Удружење у складу са законом.

Члан 17.

Члан Удружења има право да:

1) равноправно са другим члановима Удружења учествује у остваривању циљева Удружења;

2) непосредно или преко својих представника учествује у одлучивању на Скупштини и другим органима Удружења;

3) бира и буде биран у органе Удружења;

4) буде благовремено и потпуно информисан о раду и активностима Удружења.

Члан 18.

Члан Удружења дужан је да:

1) активно доприноси остваривању циљева Удружења;

2) учествује у активностима Удружења;

3) плаћа чланарину (ако може) и

4) обавља друге задатке које му повери Скупштина и други органи Удружења.

Члан 19.

Чланство у Удружењу престаје иступањем, брисањем и искључењем.

Члан 20.

Члан иступа из Удружења давањем писане изјаве о иступању.

Општинско, градско и покрајинско удружење иступа из Удружења на основу Одлуке Скупштине тих удружења, на чије заседање су дужна позвати и представнике Удружења РМВИ Србије.

Одлука у смислу става 2. овог члана пуноважна је ако је за њу гласало више од две трећине чланова Скупштине удружења.

Члан 21.

Из чланства Удружења брише се члан за кога се утврди да не испуњава услове из члана 15. овог Статута. Одлуку о брисању доноси надлежна комисија Удружења.

Члан 22.

Одлуку о искључењу из Удружења доноси Републички одбор на образложени предлог општинских, градских и покрајинских удружења, који претходно разматра надлежна комисија Удружења.

Члану се мора омогућити да се изјасни о разлозима због којих је поднет предлог за доношење Одлуке о престанку његовог чланства у Удружењу.

Поводом одлуке о искључењу из Удружења може се покренути поступак пред надлежним основним судом.

Члан 23.

У случајевима теже повреде Статута Удружења или нарушавања његовог угледа од стране члана Удружења са статусом правног лица, оно може бити искључено из Удружења РМВИ Србије.

Одлуку о искључењу из става 1. овог члана доноси Скупштина Удружења на образложени предлог Републичког одбора Удружења.

На одлуку о искључењу у смислу овог члана може се покренути поступак пред надлежним основним судом.

Члан 24.

Општинско, градско и покрајинско удружење које иступи, или буде искључено из Удружења, не може задржати назив Удружења ратних и мирнодопских војних инвалида, што се евидентира у Регистру у коме је регистровано.

Члан 25.

Удружење води књигу чланова (евиденцију), у електронској форми и на класичан начин.

IV ЈАВНОСТ РАДА, ОДЛУЧИВАЊЕ И ИЗБОРИ У УДРУЖЕЊУ

Члан 26.

Органи Удружења доносе одлуке на својим скуповима (седницама), већином гласова присутних чланова.

За пуноважно одлучивање у органима удружења потребно је присуство већине чланова а одлуке се доносе гласовима већине присутних, или на начин утврђен пословницима о њиховом раду.

Члан 27.

Базу за избор у органе облика организовања Удружења, представља целокупно чланство.

Члан 28.

Избори у удружењима одржавају се сваке четврте године, а према потреби могу се одржавати и превремени, или ванредни избори о чему одлучују надлежни органи удружења, у складу са својим статутима.

Члан 29.

Број делегата за скупштине и састав органа Удружења предлажу Републички, покрајински, градски и општински одбори удружења приликом заказивања избора, при чему воде рачуна да у саставу Скупштине и органа буде обезбеђена заступљеност свих територијалних удружења.

V ОРГАНИЗОВАЊЕ И ОРГАНИ УДРУЖЕЊА

  1. Организовање Удружења

Члан 30.

Удружења, односно облици њиховог организовања се формирају на територијалном принципу.

Члан 31.

Облици организовања у Удружењу су у општинама и градовима:

1) у општинама и градовима: удружење ратних и мирнодопских војних инвалида општине, односно града са и без статуса правног лица;

2) у покрајинама: Удружење ратних и мирнодопских војних инвалида покрајине;

3) у републици: Удружење ратних и мирнодопских војних инвалида Србије.

У општини и у граду у којима не постоје удружења ратних и мирнодопских војних инвалида, Извршни одбор Републичког одбора Удружења може именовати повереника са задатком да, у сарадњи са Удружењем, окупља војне инвалиде и кориснике породичне инвалиднине у циљу оснивања удружења у тој општини, односно граду.

Удружење може имати и делове (подружнице, огранке, комисије, клубове и др.) који немају статус правног лица.

а) Општинска и градска удружења

Члан 32.

Основни облик територијалног организовања је општинско, односно градско удружење, које делује на подручју општине односно града.

У општинским, односно градским удружењима могу се организовати месна удружења, што се ближе уређује статутом општинског, односно градског удружења.

Члан 33.

Највиши орган Општинског, односно Градског удружења је Скупштина коју чине сви чланови Удружења.

Скупштина доноси Статут, бира Заступника удружења и друге органе у складу са Статутом.

Надлежност, задаци, обавеза и одговорност органа Општинског, односно Градског удружења уређује се Статутом.

Члан 34.

Општинска, односно градска удружења из једног округа могу донети одлуку да се формира Окружни одбор удружења ратних и мирнодопских војних инвалида који нема статус правног лица.

Одлуку о формирању Окружног одбора удружења из става 1. овог члана може се донети уколико је у округу рад обновило више од половине тих удружења, уз претходну сагласност Републичког одбора Удружења.

Окружни одбор чине представници удружења која су га формирала.

Одлуку о формирању Окружног одбора може, у случају да у округу нема или има мање од половине општинских односно градских удружења, донети и Републички одбор Удружења са циљем да Окружни одбор иницира и обезбеди формирање тих удружења. У случају из претходног става овог члана, чланове Окружног одбора именује Републички одбор.

Материјалне, просторне и друге услове за рад окружног одбора обезбеђују удружења која га формирају, сем у случају када је одлуку о његовом формирању донео Републички одбор, који тада обезбеђује и услове за његов рад.

Начин организовања и руковођења радом Окружног одбора уређује се у одлуци о његовом формирању, с тим што је његова улога координирајуће и техничко - извршног карактера и на њега се не могу преносити права, овлашћења и задаци општинских одбора удружења која су га формирала.

б) Удружење у градовима са већима бројем општина

Члан 35.

Удружење у градовима са већим бројем општина чине општинска удружења, која делују на подручју града.

Највиши орган и облик деловања у Удружењу је Скупштина Градског удружења, коју чине сви чланови Градског удружења.

Члан 36.

Скупштина доноси Статут којим се утврђује начин представљања чланства у Скупштини, избор органа Скупштине, њихове надлежности, задатци, обавезе и одговорности у складу са Статутом градског удружења.

Скупштина бира и Заступника Градског удружења.

в) Удружење у покрајинама

                   Члан 37.

Удружење у покрајини чине општинска, односно градска удружења у Покрајини. Оно делује на подручју Покрајине.

Највиши орган и облик деловања и одлучивања је Скупштина Покрајинског удружења коју чине сви чланови Удружења. Скупштина доноси Статут којим се утврђује представљање чланства у Скупштини покрајинског удружења и уређују друга питања.

Скупштина бира Заступника покрајинског удружења.

                              2. Органи Удружења

                               Члан 38.

Органи Удружења РМВИ Србије су: Скупштина, Републички одбор, Надзорни одбор, Председник и Заступник Удружења.

а) Скупштина Удружења

Члан 39.

Највиши орган одлучивања у Удружењу је Скупштина.

Члан 40.

            Скупштину Удружења чине делегати које су у Скупштину изабрали чланови Удружења по територијалном принципу. Избор новог – нових делегата у Скупштину врши се на следећи начин: након што је формирано општинско удружење – општински одбор УРМВИ у неком месту, чланови тог општинског удружења организују изборну скупштину којој морају присуствовати генерални секретар или председник Удружења. На тој локалној изборној Скупштини чланови општинског одбора Удружења у договору са генералним секретаром или председником Удружења предлажу делегата за њихову територијалну јединицу, који мора бити угледан члан Удружења и угледан члан локалне средине. Предложени кандидат за делегата постаје редовни члан Скупштине након што његов мандат ратификује републичка Скупштина једногласно.

Члан 41.

Скупштина Удружења:

1) усваја Статут Удружења, његове измене и допуне и друге опште акте Удружења;

2) бира и разрешава чланове Републичког и Надзорног одбора Удружења, Председника и Заступника Удружења;

3) одлучује о статусним променама Удружења и престанку рада Удружења;

4) разматра и оцењује рад Удружења, његовог Председника, Заступника, Републичког и Надзорног одбора, усваја извештаје о раду, програме и планове рада Републичког и Надзорног одбора;

5) усваја годишње финансијске извештаје и планове Удружења;

6) одлучује о висини чланарине;

7) одлучује о удруживању у савезе и друге асоцијације у земљи и иностранству и

8) врши друге послове за којима се укаже потреба.

9) доноси Пословник о свом раду.

                                                         

Члан 42.

Седнице Скупштине Удружења су изборне, редовне и ванредне.

Изборна седница Скупштине Удружења одржава се сваке четврте године, а изузетно се могу одржавати и пре истека тог периода.

Редовна седница Скупштине Удружења одржава се најмање једанпут годишње. Њено сазивање предлаже Републички одбор Удружења, који предлаже и дневни ред седнице.

Ванредна седница Скупштине Удружења сазива се кад то захтевају посебни разлози, односно када се ради о питањима као што су: промене у статусу Удружења; неодложне измене и допуне Статута Удружења; битне организационе и кадровске промене у Удружењу, материјално-финансијски положај Удружења, као и друга питања од општег интереса за Удружење и чланство.

Ванредна седница Скупштине може бити сазвана на основу образложеног предлога Републичког одбора Удружења, или на иницијативу најмање једне трећине чланова (делегата) Скупштине Удружења, коју подносе Републичком одбору, у писменом облику, уз обавезно навођење питања чије се разматрање предлаже.

Ванредна седница Скупштине Удружења мора се одржати најкасније у року од 30 дана од дана подношења захтева за њено сазивање.

Члан 43.

Седнице Скупштине Удружења сазива Председник Удружења, писаним обавештењем о месту и времену одржавања седнице и предлогу дневног реда.

Седницом Скупштине Удружења председава Радно председништво изабрано на почетку седнице, јавним гласањем.

Члан 44.

Скупштина Удружења пуноправно одлучује ако је присутна најмање половина њених чланова (делегата).

Скупштина Удружења одлучује већином гласова присутних чланова (делегата) Скупштине Удружења.

За Одлуку о изменама и допунама Статута, статусним променама и престанку рада Удружења потребна је двотрећинска већина присутних чланова (делегата) Скупштине Удружења.

б) Републички одбор Удружења

Члан 45.

Највиши орган одлучивања у Удружењу у периоду између две седнице Скупштине Удружења је Републички одбор Удружења који реализује одлуке и закључке Скупштине, односно:

1)руководи радом Удружења између две седнице Скупштине и доноси одлуке ради остваривања њених одлука и закључака;

2) организује редовно обављање делатности Удружења;

3) поверава посебне послове појединим члановима;

 4) доноси Програм свог рада, План прихода и расхода и друге одлуке финансијске природе;

5) одлучује о покретању поступка за измене и допуне Статута, сопственом иницијативом или на предлог најмање једне трећине чланова Скупштине Удружења и припрема предлог измена и допуна, који подноси Скупштини на усвајање;

6) одлучује о покретању поступка за накнаду штете у случајевима из члана 25. став 2. Закона о удружењима и, по потреби, одређује посебног Заступника удружења за тај поступак;

7) одлучује о другим питањима за која нису, Законом или овим Статутом, овлашћени други органи Удружења.

Члан 46.

Републички одбор има од 23 до 33 члана. Њихов мандат траје четири године, као и мандат чланова Скупштине Удружења која их је изабрала и могу поново бити бирани на исту функцију.

Републички одбор из свог састава бира свој Извршни одбор, Заменика председника, два или више Потпредседника и Секретара Републичког одбора, чији мандат траје четири године, као и чланова Републичког одбора који их је изабрао и могу бити бирани на ове функције без ограничења броја мандата.

Изузетно од одредби става 2.овог члана за секретара Републичког одбора може бити именован и радник запослен у Стручној служби, или друго лице, уз накнаду, или без ње за које Републички одбор процени да поседује стручне способности за обављање ових послова, а које не мора бити делегат Скупштине Удружења и члан Републичког одбора Удружења.

Секретар Републичког одбора који је изабран на основу става З.овог члана има сва права и обавезе члана Републичког одбора, односно Извршног одбора Републичког одбора.

Члан 47.

Републички одбор се састаје према потреби.

Седнице Републичког одбора сазива Председник Удружења, самостално или на захтев једне петине чланова Одбора.

Председник Удружења и председава седницама Републичког одбора.

Републички одбор пуноважно одлучује ако је присутна најмање половина његових чланова, а одлуке доноси већином гласова присутних чланова.

По потреби седнице Републичког одбора могу се одржати телефонски или путем других начина информисања.

Члан 48.

Извршни одбор Републичког одбора реализује одлуке и закључке Републичког одбора, разматра активност Удружења, ангажује се на остваривању права чланства Удружења, организује активност на неговању традиција ратних и мирнодопских војних инвалида, организује сарадњу са другим друштвеним организацијама и органима власти и управе, организује и координира рад других тела Републичког одбора, припрема седнице Републичког одбора и доноси одлуке и ставове значајне за текућу активност Удружења.

Извршни одбор остварује сарадњу са другим организацијама и удружењима на територији Републике и са међународним организацијама и институцијама, доноси одлуке о располагању и управљању имовином.

Извршни одбор има од 10 до 15 чланова. Извршни одбор већином присутних чланова на седници може одлучити да искључити било ког делегата Скупштине уколико је између две седнице Скупштине удружења ометао рад Удружења или у јавност износио нетачне или компромитујуће чињенице о Удружењу.

По потреби седнице Извршног одбора могу се одржати телефонски или путем других начина информисања.

Члан 49.

Председник Удружења, Заменик председника, потпредседници и Генерални секретар  Удружења су по функцији и чланови Извршног одбора.

Мандат чланова Извршног одбора траје четири године, односно до истека или прекида мандата чланова Републичког одбора који су их бирали.

У току трајања мандата Републички одбор може заменити до 1/3 чланова Извршног одбора.

Члан 50.

Извршни одбор Републичког одбора ради обављања стручних, административно техничких, књиговодствених и других послова за потребе органа Удружења, може формирати посебну Стручну службу или обављање тих послова поверити другој Стручној служби, односно појединцима.

Радом Стручне службе руководи Секретар Републичког одбора Удружења.

Организовање, начин рада, задаци и одговорности Стручне службе регулишу се посебним актом Извршног одбора Републичког одбора.

Извршни одбор одлучује о пријему у радни однос и о престанку радног односа радника Стручне службе, а акте о извршавању тих одлука потписује Председник Удружења.

Члан 51.

Републички одбор Удружења, на предлог Извршног одбора, може да формира секције, комисије и друга стална или повремена тела.

Члан 52.

Стална и повремена тела Републичког одбора израђују планове свога рада које усваја Републички одбор, а реализацију њихових планова прати и усмерава Секретар Републичког одбора. Њихов састав, именовање њихових председника и чланова, као и ближи задаци и садржај њиховог рада, утврђују се посебном одлуком Републичког одбора.

в)   Председник Удружења

Члан 53.

Председник Удружења може бити биран на ту функцију без ограничења броја мандата.

Председник је по функцији члан Републичког и Извршног одбора и руководи њиховим радом.

Председник сазива седнице Скупштине, Републичког и Извршног одбора и координира њихов рад.

Председник Удружења заступа Удружење у земљи и иностранству, правном промету и има права и дужности финансијског налогодавца.

Члан 54.

У његовој одсутности, председника Удружења замењује Заменик председника и има сва његова права, обавезе и одговорности.

Члан 55.

Одређене послове из своје надлежности који се односе на правни промет и област финансирања, Председник Удружења може пренети на Секретара Републичког одбора.

Члан 56.

Председник Удружења може одредити да заменик председника, неко од подпредседника, Секретар Републичког одбора или друго лице представља Удружење у земљи и иностранству.

Члан 57.

Председник Удружења, Заменик председника, потпредседници и Секретар Републичког одбора припремају седнице Скупштине, Републичког одбора и Извршног одбора, обезбеђују и прате извршавање њихових одлука и старају се о извршавању утврђених задатака Републичког и Извршног одбора.

Члан 58.

Председник Удружења може да формира Колегијум и у њега укључи остале носиоце функција у Удружењу (заменика председника, потпредседнике и секретара Републичког одбора, као и друге сараднике, по сопственом нахођењу), да му помажу у припремању седница Скупштине, Републичког и Извршног одбора, обезбеђивању и праћењу извршавања њихових одлука.

Члан 59.

Председник Удружења за свој рад одговара Скупштини Удружења, а Заменик председника, потпредседници и Секретар Републичког одбора - Републичком одбору.

г) Генерални секретар

Члан 60.

            Генерални секретар Удружења представља Удружење у Србији и иностранству. И без додатног овлашћења председника Удружења заступа Удружење у свим пословима и законски је заступник Удружења.

            Услови за избор на функцију генералног секретара

  • За генералног секретара удружења бира се лице које је запослено у Удружењу најмање четири године,
  • Има завршен факултет политичких наука, правни или економски факултет
  • Познаје најмање два страна језика из следеће језичке групе: Енглески, Француски, Немачки, Руски, Кинески, Шпански и Италијански

Генерални секретар се бира на неодређено време.

д) Заступник Удружења

Члан 61.

Функцију Заступника Удружења врши Председник Удружења, а у његовом одсуству Заменик председника Републичког одбора Удружења.

За Заступника Удружења Скупштина Удружења може одредити и друго пословно способно физичко лице са пребивалиштем или боравиштем на територији Републике Србије.

Члан 62.

Заступник Удружења и чланови органа Удружења одговарају за штету коју својом одлуком проузрокују Удружењу, ако је та одлука донета грубом непажњом, или са намером да се штета проузрокује.

Поступак за накнаду штете покреће Скупштина, на предлог Републичког одбора, при чему се може одредити посебан Заступник Удружења за поступак за накнаду штете.

ђ) Надзорни одбор

Члан 63.

Надзорни одбор Удружења има пет чланова, између којих бира свог Председника.

Мандат чланова Надзорног одбора Удружења траје четири године и могу бити поново бирани.

Члан 64.

Надзорни одбор Удружења разматра и контролише:

1) материјално-финансијско пословање Удружења и предлаже мере за побољшање рада и рационално коришћење финансијских средстава, у складу са Програмом рада Републичког одбора и важећим прописима.

2) врши и друге послове који му се општим актом Удружења ставе у надлежност.

Члан 65.

Надзорни одбор Удружења подноси Извештај на свакој седници Скупштине Удружења.

Годишње извештаје Надзорног одбора Удружења о материјално                - финансијском пословању Удружења претходно разматра и Републички одбор Удружења.

е) Почасни председник Удружења

Члан 66.

Удружење може имати једног или више почасних председника.

За почасног председника може бити изабран члан Удружења који је посебно допринео унапређивању друштвеног положаја и правне заштите војних инвалида и корисника породичне инвалиднине, обнављању рада Удружења и реализацији његових програмских циљева и задатака.

Почасног председника Удружења именује Скупштина Удружења, на предлог Републичког одбора Удружења, без ограничења трајања мандата.

VI ИНФОРМАТИВНА ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТИ ДРУГЕ АКТИВНОСТИ

Члан 67.

Ради остваривања циљева и задатака Удружења органи Удружења организују информисање и обавештавање чланова Удружења, инвалидске и најшире јавности о раду Удружења, његових органа и о остваривању законске заштите војних инвалида.

                                               Члан 68.

Органи Удружења могу организовати стручне и научне скупове - саветовања, семинаре и друге облике едукације војних инвалида и корисника породичне инвалиднине као и информисање свог чланства и шире јавности о питањима и проблемима њихове правне и укупне друштвене заштите.

Члан 69.

Удружење може издавати информативно гласило - часопис Удружења, друге публикације, књиге, тематске збирке и издања из области заштите војних инвалида и корисника породичне инвалиднине. Одлуку о томе доноси Републички одбор којом се утврђују циљеви, задаци, назив, начин уређивања, финансирања и њиховог штампања.

VII ЈАВНА ПРИЗНАЊА УДРУЖЕЊА

Члан 70.

Удружење има јавна признања која додељује члановима Удружења, другим појединцима, установама и организацијама заслужним за унапређивање правне заштите војних инвалида и корисника породичне инвалиднине и њиховог укупног положаја у друштву.

Признања Удружења су Златна повеља, Плакета, Диплома и Захвалница, а могу се установити и друга.

Члан 71.

Изглед јавних признања Удружења, критеријуми за њихову доделу и друге појединости регулишу се посебним Правилником и одлукама Републичког одбора Удружења.

VIII СРЕДСТВА И ИМОВИНА УДРУЖЕЊА

1.НАЧИН СТИЦАЊА СРЕДСТАВА

Члан 72.

Финансијска средства за остваривање својих циљева Удружење обезбеђује из буџета Републике, од чланарине, донација, добровољних прилога и поклона, прихода од сопствене делатности, камата на улоге, закупнине, државне лутрије и на други законом дозвољени начин.

Члан 73.

Средства за редовну делатност Удружења обезбеђују се из буџета Републике у складу са посебним законом.

Средства за реализацију програма Удружења који су од јавног интереса (област борачко-инвалидске заштите) обезбеђују се из буџетских средстава.

Учешће у програмима који су од јавног интереса у смислу става 2. овог члана и обавезе Удружења у вези са реализацијом тих програма врши се у складу са Законом и другим актима надлежних државних органа.

Члан 74.

Ради остваривања својих циљева и задатака, у складу са законом, Удружење може оснивати фондове, клубове, домове и одмаралишта војних инвалида, а може се бавити и привредном и другим делатностима којима се стиче добит.

2.  ИМОВИНА УДРУЖЕЊА

Члан 75.

Решењем Апелационог суда у Београду од 21.05.2020. године бр Гж 31/20 Удружењу је враћено власништво над идеалном половином дела зграде (1644 метра квадратна) на Савском тргу број 9, где се и налази седиште Удружења.

Имовину Удружења чине и остала непокретна и друга имовина Удружења.

Члан 76.

Имовином и средствима Удружења управља Извршни одбор у складу са одлукама Републичког одбора и Скупштине, законским и другим прописима.

Члан 77.

Удружење води пословне књиге, прави финансијске извештаје и подлеже вршењу ревизије финансијских извештаја, у складу са прописима о рачуноводству и ревизији.

IX СТАТУСНЕ ПРОМЕНЕ УДРУЖЕЊА

Члан 78.

Статусне промене Удружења врше се у складу са Законом о удружењима.

Члан 79.

Иступање из Удружења његовог члана са статусом правног лица или његово искључење из Удружења, не сматра се поделом Удружења.

Члан 80.

Удружење престаје са радом у случајевима предвиђеним Законом.

Члан 81.

По доношењу Одлуке Скупштине Удружења о престанку рада Удружења овлашћено лице за заступање Удружења обавезно је да у року од 15 дана о томе извести надлежни орган за брисање Удружења из Регистра.

Члан 82.

Престанком рада Удружења његова имовина и средства преносе се на удружења РМВИ која настављају са радом ради остваривања истих или сличних циљева.

X ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 83.

Делегати Скупштине и други органи Удружења који су изабрани према одредбама досадашњег Статута настављају са радом до истека мандата.

Члан 84.

На питања која нису регулисана овим Статутом примењују се одредбе Закона о удружењима, а могу се регулисати и посебним актима удружења.

Члан 85.

Измене и допуне овог Статута доносе се на начин и по поступку за његово доношење.

Члан 86.

Тумачење овог Статута даје Скупштина Удружења.

Члан 87.

Овај Статут ступа на снагу даном доношења.

Члан 88.

Ступањем на снагу овог Статута престаје да важи Статут Удружења ратних и мирнодопских војних инвалида Србије, усвојен на седници Скупштине Удружења РМВИ Србије која је одржана 12. септембра 2023. године.

ПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА

Синиша Драшковић

1. Удружење је настављач рада и правни следбеник Удружења ратних војних инвалида основаног 28. октобра 1919. године, које је по завршетку Другог светског рата наставило рад од 28. октобра 1945. године.

  • Удружење је 30. марта 1993. године обновило рад под називом: Удружење РВИ Србије – учесника НОР, а 25. априла 1995. године узело је садашњи назив – Удружење ратних и мирнодопских војних инвалида (РМВИ) Србије (члан 5. Статута Удружења).

2. Удружење РМВИ Србије је од 2006. године, као једино удружење војних инвалида из Србије члан Светске федерације ветерана (Wорлд Ветеранс Федератион) у којој делује под називом на енглеском језику који гласи: Унион асоциатион оф дисаблед wар ветеранс анд пеацетиме милитарy оф Сербиа.

3. Највећа и најзначајнија постигнућа, односно резултати рада и деловања Удружења РМВИ Србије, до сада, су:

  • израда, крајем 1993. и почетком 1994. године, материјала "За хуманизацију мира" у коме су постављени основни принципи и постулати права о војним инвалидима, правном основу њихове заштите и принципима накнаде штете и националног признања који су касније, у највећој мери, прихваћени и пренети и у нацрте и предлоге законских прописа;
  • израда, 1995. године, Меморандума о непримењивању Закона о основним правима војних инвалида и корисника породичне инвалиднине на основу којег је, односно у њему изнетих чињеница и захтева, Савезна влада након вишегодишње исплате незаконито умањених износа примања ВИ и КПИ донела одлуку о наставку њихове исплате у пуним законом утврђеним износима;
  • спречавање доношења (у сарадњи са другим удружењима ВИ) рестриктивних и за ВИ и КПИ неприхватљивих закона о њиховој заштити 1995., 1996. и 1997., као и 2001., 2002., и 2006. године, када су организовани и јавни протести, а припремљени законски предлози повлачени из скупштинске процедуре;
  • организовање, заједно са другим удружењима војних инвалида, три Сабора ратних и мирнодопских војних инвалида Србије, као новог облика борбе за остваривање њихових законских права (2006., 2007. и 2008. година);
  • активно учешће у изради свих законских прописа о заштити ВИ и КПИ, усвојеним од 1998. године до данас, у којима су сачувана сва стечена права ВИ и КПИ;
  • израда сопственог текста Нацрта закона о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца, 2003. године, у коме су формулисана бројна решења и конституисана нова права ВИ и КПИ из кога су многе формулације и бројни предлози касније преузети и унети у нацрте закона које је израђивала Радна група Министарства рада и социјалне политике у чијем раду представник Удружења РМВИ Србије и данас активно делује, уз неподељене оцене да томе даје изузетан стручни допринос;
  • иницирање покретања тужби ВИ и КПИ за наплату дуга државе због исплаћивања незаконито умањених износа њихових примања у периоду од 1999. до 2002. године што је довело до исплате дуга и спречавања сличних понашања у каснијим годинама;
  • израда и штампање три књиге вишетомног дела "Правна заштита војних инвалида и породица погинулих ратника, са збирком прописа" која је већ оцењена као дело од капиталног научног и практичног значаја, а чији је четврти том који ће се односити на нови Закон Републике Србије о борачко-инвалидској заштити и најзначајнија питања из историјата организовања војних инвалида већ готово припремљен и биће штампан по усвајању новог републичког закона. До сада штампана три тома садрже, на једном месту, интегралне текстове свих законских прописа о заштити војних инвалида и породица погинулих ратника од 1863. године, која се сматра почетком законске бриге о заштити војних инвалида и породица погинулих ратника, па до данас, као и одређене уводне студије, коментаре и оцене објављене на више од 1400 страница;
  • припрема, штампање и дистрибуција 98 редовних и два тематског броја Часописа "Војни инвалид" који Удружење редовно издаје од 1996. године. На близу 7.000 страница објављено је више од сто разговора са најзначајнијим личностима у Србији, од председника Државе и Владе, ресорних и других министара, челника најзначајнијих установа и институција, чланова руководстава општинских и Удружења РМВИ Србије идр., више стотина стручних прилога и чланака о правима ВИ и КПИ и начину њиховог остваривања, прилога о раду и активностима општинских удружења, више хиљада кратких обавештења, вести и саопштења, штампани су бројни значајни документи и прописи из области борачко - инвалидске заштите итд. Часопис се штампа у тиражу од 1200 примерака, већ више од 16 година и доставља свим значајним институцијама и појединцима у Србији, свим општинским удружењима РМВИ и бројним индивидуалним претплатницима. Не ретко поједине бројеве часописа због објављених стручних прилога траже општински и други органи који се баве питањима борачко-инвалидске заштите, друга борачка и инвалидска удружења и друге државне институције и органи;
  • осмишљено и успешно међународно деловање и сарадња Удружења са сродним удружењима из иностранства, посебно у земљама из окружења и у Светској федерацији ветерана. Представник Удружења је већ приликом пријема у ФМАЦ 2006. године, заједно са представником СУБНОР Србије, који је такође члан ове организације, на Генералној скупштини ФМАЦ одржаној у Куала Лумпуру успео да спречи пријем у чланство појединих удружења са Косова, а 2009. године се, мада у томе овога пута није успео, такође заједно са представником СУБНОР, на Генералној скупштини одржаној у Копенхагену, оштро и аргументовано супротставио пријему ОВК у чланство ФМАЦ. Ово представља само једну од потврда ширег значаја чланства Удружења РМВИ Србије у ФМАЦ;
  • Поред повремених контаката који су остваривани са удружењима војних инвалида из Републике Српске, Црне Горе, Хрватске, Македоније и Бугарске посебно успешну дугогодишњу сарадњу Удружење РМВИ Србије има са Савезом удружења војних инвалида Словеније, која такође има шири значај. Кроз размену искустава Удружење је дошло до сазнања о неким добрим решењима у законодавствима других земаља о војним инвалидима од којих су нека, на предлог Удружења, уграђена и у нацрте будућих домаћих прописа;
  • добро развијена и организована мрежа организационих облика деловања Удружења и завидан број чланова Удружења. Удружење РМВИ Србије данас има 70 општинских и градских удружења која су извршила пререгистрацију и око 40 удружења у којима је рад привремено замро и која су због неактивности брисана из Регистра. У овим удружењима ће бити предузете мере да се њихов рад активира и да поново буду уписана у Регистар.
  • Удружење данас има потписане приступнице за око 15.000 чланова од којих за 12.000 већ поседује све тражене податке, укључујући и јединствени матични број грађана. У даљој обради се може очекивати да ће сви потребни подаци, укључујући и матични број, бити прикупљени за још неколико стотина, па можда и хиљада чланова, па се може сматрати да ће се и поред природног одлива чланства који је и довео до тога да од некадашњих око 30.000 Удружење данас има за половину мање чланова, број чланова Удружења кретати око 12.000. У то нас уверава и чињеница да Удружењу у бројним општинама и даље приступају нови чланови. Иначе, Удружење има чланство у 161 општини у Србији;
  • уврштавање у протоколе државних органа, значајних институција и сродних удружења и учешће у обележавању значајних датума и догађаја у Републици Србији. Чланови Удружења РМВИ Србије су ратни ветерани и чланови породица погинулих ратника чији је патриотизам доказан на делу, а слободарски и патриотски дух они и даље изражавају учешћем у обележавању значајних датума и догађаја и неговањем ослободилачких традиција.
  • обележавање значајних датума и годишњица у развоју законодавства о заштити војних инвалида и корисника породичне инвалиднине, јубилеја њиховог организовања и јубилеја инвалидске штампе, као и међународних датума посвећених војним и другим инвалидним лицима. Посебно значајне манифестације које је организовало Удружење биле су обележавање, 2003. године, 140. годишњице законодавства о војним инвалидима у Србији, чији је покровитељ био Председник Републике и што је учињено уз високе државне и војне почасти, обележавање јубилеја инвалидске штампе и обележавање 90. годишњице друштвеног организовања РВИ, односно формирања првог Удружења војних инвалида на овим просторима. Уз то сваке године Удружење, некада свечаније, некада скромније, што зависи од материјалних могућности, обележава дан Удружења 28. октобар. Све ово допринело је и доприноси друштвеној афирмацији и јачању Удружења РМВИ Србије и друштвеног статуса и положаја ратних и мирнодопских војних инвалида и корисника породичне инвалиднине, скретању пажње на њихово постојање и проблеме и позитивној промени односа друштва и државе према њима;
  • Савез ратних војних инвалида Југославије, чији део је био и Савез РВИ Србије а чији рад наставља Удружење РМВИ Србије одликован је 1955. године Орденом заслуга за народ са златном звездом, а Савезни секретаријат за рад, здравство и социјално старање је 2003. године председнику СРЈ упутио предлог да Удружење РМВИ Србије због доприноса заштити и бризи о ВИ и КПИ одликује Орденом Југословенске заставе. Иако је наишла на најширу подршку ова иницијатива, прво због непостојања Закона о одликовањима, а потом и због престанка постојања тадашње државе није могла да буде реализована. Ово не значи да сада, након усвајања Закона о одликовањима Републике Србије, Министарство рада и социјалне политике не може и не треба да је обнови.

4. Удружење РМВИ Србије располаже високообразованим, стручним и оспособљеним кадровима за извршавање својих бројних и сложених задатака. У служби Удружења запослено је пет радника од којих су два факултетски образована, један има вишу а два средњу стручну спрему, а у руководству Удружења је био а и сада је већи број такође факултетски образованих и стручних појединаца, врсних познавалаца прописа о законској заштити војних инвалида и проблема у њеном остваривању, дугогодишњих активиста у инвалидским удружењима. Удружење располаже и солидним техничком и другом опремом и просторним условима потребним за успешан рад и деловање.

5. Решењем Министарства рада и социјалне политике Републике Србије Број 110-00-391/9/211-11, од 11.07.2011. године, за Удружење РМВИ Србије утврђен је статус репрезентативног удружења у групи удружења војних инвалида. Статус репрезентативности утврђен је за период од 01.01.2012. - 01.01.2015. године, односно од три године, а на основу података о броју чланова, броју организационих обилка деловања, резултата досадашњег рада, других критеријума и оцене оствареног степена афирмације и друштвеног угледа рангирано је као прво у групи репрезентативних удружења војних инвалида у којој је статус репрезентативности утврђен само за још једно од око 20 удружења војних инвалида колико их данас има у Србији а од којих је већина поднела захтев за утврђивање статуса репрезентативног удружења.

Још чланака...

ПРАТИТЕ НАС!

joomla social media module

НОВОСТИ

УРМВИ БЕОГРАДА КАНДИДОВАЛО ДРАШКОВИЋА ЗА ПРЕДСЕДНИКА
УДРУЖЕЊЕ РМВИ БЕОГРАДА ПРЕДЛОЖИЛО ДА СИНИША ДРАШКОВИЋ БУДЕ ИЗАБРАН ЗА ПРЕДСЕДНИКА УРМВИ СРБИЈЕ  Удружење ратних и мирнодопских војних инв...

Опширније...

Министар Ђорђевић: Нацрт борачког закона сутра по хитном поступку иде на Владу...
Министар за рад запошљавање борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, и државни секретар Ненад Нерић обавестили су претставнике УРМВИ Србије, и претс...

Опширније...

ТАКМИЧЕЊЕ У ПЕЦАЊУ НА ЗАВОЈСКОМ ЈЕЗЕРУ КОД ПИРОТА
УДРУЖЕЊЕ РАТНИХ И МИРНОДОПСКИХ ВОЈНИХ ИНВАЛИДА ГРАДА ПИРОТА ОРГАНИЗОВАЛО ЈЕ ТАКМИЧЕЊЕ У ПЕЦАЊУ НА ЗАВОЈСКОМ ЈЕЗЕРУ КОЈЕ СЕ НАЛАЗИ У БЛИЗИНИ ТОГ ГРАДА....

Опширније...

Самостална изложба мр. Весне Каракаш
Изложба академског сликара и магистра Весне Каракаш биће одржана од 25. августа до 08. септембра 2017. године у Галерији Дома ратних војних инвалида.&...

Опширније...