О НАМА

Twitter

1. Удружење је настављач рада и правни следбеник Удружења ратних војних инвалида основаног 28. октобра 1919. године, које је по завршетку Другог светског рата наставило рад од 28. октобра 1945. године.

• Удружење је 30. марта 1993. године обновило рад под називом: Удружење РВИ Србије – учесника НОР, а 25. априла 1995. године узело је садашњи назив – Удружење ратних и мирнодопских војних инвалида (РМВИ) Србије (члан 5. Статута Удружења).

2. Удружење РМВИ Србије је од 2006. године, као једино удружење војних инвалида из Србије члан Светске федерације ветерана (Wорлд Ветеранс Федератион) у којој делује под називом на енглеском језику који гласи: Унион асоциатион оф дисаблед wар ветеранс анд пеацетиме милитарy оф Сербиа.

3. Највећа и најзначајнија постигнућа, односно резултати рада и деловања Удружења РМВИ Србије, до сада, су:

• израда, крајем 1993. и почетком 1994. године, материјала "За хуманизацију мира" у коме су постављени основни принципи и постулати права о војним инвалидима, правном основу њихове заштите и принципима накнаде штете и националног признања који су касније, у највећој мери, прихваћени и пренети и у нацрте и предлоге законских прописа;
• израда, 1995. године, Меморандума о непримењивању Закона о основним правима војних инвалида и корисника породичне инвалиднине на основу којег је, односно у њему изнетих чињеница и захтева, Савезна влада након вишегодишње исплате незаконито умањених износа примања ВИ и КПИ донела одлуку о наставку њихове исплате у пуним законом утврђеним износима;
• спречавање доношења (у сарадњи са другим удружењима ВИ) рестриктивних и за ВИ и КПИ неприхватљивих закона о њиховој заштити 1995., 1996. и 1997., као и 2001., 2002., и 2006. године, када су организовани и јавни протести, а припремљени законски предлози повлачени из скупштинске процедуре;
• организовање, заједно са другим удружењима војних инвалида, три Сабора ратних и мирнодопских војних инвалида Србије, као новог облика борбе за остваривање њихових законских права (2006., 2007. и 2008. година);
• активно учешће у изради свих законских прописа о заштити ВИ и КПИ, усвојеним од 1998. године до данас, у којима су сачувана сва стечена права ВИ и КПИ;
• израда сопственог текста Нацрта закона о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца, 2003. године, у коме су формулисана бројна решења и конституисана нова права ВИ и КПИ из кога су многе формулације и бројни предлози касније преузети и унети у нацрте закона које је израђивала Радна група Министарства рада и социјалне политике у чијем раду представник Удружења РМВИ Србије и данас активно делује, уз неподељене оцене да томе даје изузетан стручни допринос;
• иницирање покретања тужби ВИ и КПИ за наплату дуга државе због исплаћивања незаконито умањених износа њихових примања у периоду од 1999. до 2002. године што је довело до исплате дуга и спречавања сличних понашања у каснијим годинама;
• израда и штампање три књиге вишетомног дела "Правна заштита војних инвалида и породица погинулих ратника, са збирком прописа" која је већ оцењена као дело од капиталног научног и практичног значаја, а чији је четврти том који ће се односити на нови Закон Републике Србије о борачко-инвалидској заштити и најзначајнија питања из историјата организовања војних инвалида већ готово припремљен и биће штампан по усвајању новог републичког закона. До сада штампана три тома садрже, на једном месту, интегралне текстове свих законских прописа о заштити војних инвалида и породица погинулих ратника од 1863. године, која се сматра почетком законске бриге о заштити војних инвалида и породица погинулих ратника, па до данас, као и одређене уводне студије, коментаре и оцене објављене на више од 1400 страница;
• припрема, штампање и дистрибуција 98 редовних и два тематског броја Часописа "Војни инвалид" који Удружење редовно издаје од 1996. године. На близу 7.000 страница објављено је више од сто разговора са најзначајнијим личностима у Србији, од председника Државе и Владе, ресорних и других министара, челника најзначајнијих установа и институција, чланова руководстава општинских и Удружења РМВИ Србије идр., више стотина стручних прилога и чланака о правима ВИ и КПИ и начину њиховог остваривања, прилога о раду и активностима општинских удружења, више хиљада кратких обавештења, вести и саопштења, штампани су бројни значајни документи и прописи из области борачко - инвалидске заштите итд. Часопис се штампа у тиражу од 1200 примерака, већ више од 16 година и доставља свим значајним институцијама и појединцима у Србији, свим општинским удружењима РМВИ и бројним индивидуалним претплатницима. Не ретко поједине бројеве часописа због објављених стручних прилога траже општински и други органи који се баве питањима борачко-инвалидске заштите, друга борачка и инвалидска удружења и друге државне институције и органи;
• осмишљено и успешно међународно деловање и сарадња Удружења са сродним удружењима из иностранства, посебно у земљама из окружења и у Светској федерацији ветерана. Представник Удружења је већ приликом пријема у ФМАЦ 2006. године, заједно са представником СУБНОР Србије, који је такође члан ове организације, на Генералној скупштини ФМАЦ одржаној у Куала Лумпуру успео да спречи пријем у чланство појединих удружења са Косова, а 2009. године се, мада у томе овога пута није успео, такође заједно са представником СУБНОР, на Генералној скупштини одржаној у Копенхагену, оштро и аргументовано супротставио пријему ОВК у чланство ФМАЦ. Ово представља само једну од потврда ширег значаја чланства Удружења РМВИ Србије у ФМАЦ;
• Поред повремених контаката који су остваривани са удружењима војних инвалида из Републике Српске, Црне Горе, Хрватске, Македоније и Бугарске посебно успешну дугогодишњу сарадњу Удружење РМВИ Србије има са Савезом удружења војних инвалида Словеније, која такође има шири значај. Кроз размену искустава Удружење је дошло до сазнања о неким добрим решењима у законодавствима других земаља о војним инвалидима од којих су нека, на предлог Удружења, уграђена и у нацрте будућих домаћих прописа;
• добро развијена и организована мрежа организационих облика деловања Удружења и завидан број чланова Удружења. Удружење РМВИ Србије данас има 70 општинских и градских удружења која су извршила пререгистрацију и око 40 удружења у којима је рад привремено замро и која су због неактивности брисана из Регистра. У овим удружењима ће бити предузете мере да се њихов рад активира и да поново буду уписана у Регистар.
• Удружење данас има потписане приступнице за око 15.000 чланова од којих за 12.000 већ поседује све тражене податке, укључујући и јединствени матични број грађана. У даљој обради се може очекивати да ће сви потребни подаци, укључујући и матични број, бити прикупљени за још неколико стотина, па можда и хиљада чланова, па се може сматрати да ће се и поред природног одлива чланства који је и довео до тога да од некадашњих око 30.000 Удружење данас има за половину мање чланова, број чланова Удружења кретати око 12.000. У то нас уверава и чињеница да Удружењу у бројним општинама и даље приступају нови чланови. Иначе, Удружење има чланство у 161 општини у Србији;
• уврштавање у протоколе државних органа, значајних институција и сродних удружења и учешће у обележавању значајних датума и догађаја у Републици Србији. Чланови Удружења РМВИ Србије су ратни ветерани и чланови породица погинулих ратника чији је патриотизам доказан на делу, а слободарски и патриотски дух они и даље изражавају учешћем у обележавању значајних датума и догађаја и неговањем ослободилачких традиција.
• обележавање значајних датума и годишњица у развоју законодавства о заштити војних инвалида и корисника породичне инвалиднине, јубилеја њиховог организовања и јубилеја инвалидске штампе, као и међународних датума посвећених војним и другим инвалидним лицима. Посебно значајне манифестације које је организовало Удружење биле су обележавање, 2003. године, 140. годишњице законодавства о војним инвалидима у Србији, чији је покровитељ био Председник Републике и што је учињено уз високе државне и војне почасти, обележавање јубилеја инвалидске штампе и обележавање 90. годишњице друштвеног организовања РВИ, односно формирања првог Удружења војних инвалида на овим просторима. Уз то сваке године Удружење, некада свечаније, некада скромније, што зависи од материјалних могућности, обележава дан Удружења 28. октобар. Све ово допринело је и доприноси друштвеној афирмацији и јачању Удружења РМВИ Србије и друштвеног статуса и положаја ратних и мирнодопских војних инвалида и корисника породичне инвалиднине, скретању пажње на њихово постојање и проблеме и позитивној промени односа друштва и државе према њима;
• Савез ратних војних инвалида Југославије, чији део је био и Савез РВИ Србије а чији рад наставља Удружење РМВИ Србије одликован је 1955. године Орденом заслуга за народ са златном звездом, а Савезни секретаријат за рад, здравство и социјално старање је 2003. године председнику СРЈ упутио предлог да Удружење РМВИ Србије због доприноса заштити и бризи о ВИ и КПИ одликује Орденом Југословенске заставе. Иако је наишла на најширу подршку ова иницијатива, прво због непостојања Закона о одликовањима, а потом и због престанка постојања тадашње државе није могла да буде реализована. Ово не значи да сада, након усвајања Закона о одликовањима Републике Србије, Министарство рада и социјалне политике не може и не треба да је обнови.

4. Удружење РМВИ Србије располаже високообразованим, стручним и оспособљеним кадровима за извршавање својих бројних и сложених задатака. У служби Удружења запослено је пет радника од којих су два факултетски образована, један има вишу а два средњу стручну спрему, а у руководству Удружења је био а и сада је већи број такође факултетски образованих и стручних појединаца, врсних познавалаца прописа о законској заштити војних инвалида и проблема у њеном остваривању, дугогодишњих активиста у инвалидским удружењима. Удружење располаже и солидним техничком и другом опремом и просторним условима потребним за успешан рад и деловање.

5. Решењем Министарства рада и социјалне политике Републике Србије Број 110-00-391/9/211-11, од 11.07.2011. године, за Удружење РМВИ Србије утврђен је статус репрезентативног удружења у групи удружења војних инвалида. Статус репрезентативности утврђен је за период од 01.01.2012. - 01.01.2015. године, односно од три године, а на основу података о броју чланова, броју организационих обилка деловања, резултата досадашњег рада, других критеријума и оцене оствареног степена афирмације и друштвеног угледа рангирано је као прво у групи репрезентативних удружења војних инвалида у којој је статус репрезентативности утврђен само за још једно од око 20 удружења војних инвалида колико их данас има у Србији а од којих је већина поднела захтев за утврђивање статуса репрезентативног удружења.